Одабир писма: ћирилица :: latinica

Историја Лазарева

КРАТКА ИСТОРИЈА СЕЛА

mz-lazarevo-srbija

Лазарево је насеље удаљено од Зрењанина 13,4 километара. Налази се источно од овог града, на прузи и магистралном асфалтном путу који повезује Зрењанин са Вршцем и осталим местима источног и југоисточног Баната. На неколико километара од села је још незавршени канал Дунав- Тиса- Дунав.

Првог августа 1781. године трговац стоком Лазар Лукач на лицитацији у Бечу, за суму од 217.000 форинта, купио је 30.000 јутара земље у средњем Банату, са средиштем у Ечкој. После смрти Лазара Лукача (1793.) његов син Лазар Јанош ступио је у преговоре са Немцима из горњег дела Торонталске жупаније. Плод тих преговора је уговор о насељавању и већ 1800. године на огромно имање Лазара Јаноша стижу прве досељеничке немачке породице из Сент Хуберта, Шарлевира и Селтура. Као место за насељавање била им је одређена „Мартиница пуста“, ненасељена пустара која се простирала источно од Бечкерека. Било је то, после Ечке и Јанков Моста, треће насеље које је ницало на поседу Лазара Јаноша и у његову част названо је Лазарфелд. Изградња првих кућа на тлу Лазарева започета је у мају 1800. године. Куће су биле од набоја и покривене трском. Име Лазарфелд је од 05. јула 1922. године, када се назив мења у Лазарево, да би капитулацијом Југославије поново вратио старо име од 19. априла 1941. године до 03. октобра 1944. године. Лазарфелд је ослобођен 02. октобра 1944. године, а већ сутрадан добија назив Лазарево. Након другог светског рата, планском колонизацијом Лазарево је насељено борачким породицама из Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине, углавном са Романије, из вишеградског краја, из околине Трнова и Калиновика, и нешто мање из околине Добоја, и из Босанске крајине од Мркоњић града и Шипова. Организовани долазак првих колониста је био 18. септембра 1945. године, када је стигло 60 породица, 19. новембра друга група, такође од 60 породица, а трећа група – 100 породица 29. децембра. Током априла следеће године овде је „возом без возног реда“ стигло још 120 породица. Тако је, након ослобађања нови дом стекло у Лазареву 340 породица.

ВРЕМЕНСКА ЛИНИЈА – ВИЗУАЛИЗАЦИЈА

 

1800. Изградња првих кућа на тлу данашњег Лазарева (тадашњег Лазарфелда)
05.07.1922. Мења се назив у Лазарево
1923. Отвара се прва ординација
1932. Пронађен извор минералне воде
19.04.1941. – 03.10.1944. Поново носи име Лазарфелд
02.10.1944. Ослобођење
18.09.1945. Долазак првих колониста
1946. Основање сељачких земљорадничких задруга „ПОМАНИЈА“ и „ДРИНА“
1946. Почела са радом школа
1946. Основан Фудбалски клуб „ЗАДРУГАР“
1949. Спајање сељачких земљорадничких задруга
1949. Основано Културно уметничко друштво
18.09.1954. Електрификација села
1955. Отворена сеоска библиотека која ради и данас
1960. Земљорадничке задруге припојене ПД „ЗЛАТИЦА“
1971. Изграђена нова савремена основна школа са фискултурном салом
1974. Изграђен месни водовод
1986. Изградња савремене здравствене амбуланте у селу са зубарском ординацијом и лабораторијом
1990. Асфалтиране све улице
2002. 2691 становника
2006. Изграђена нова дигитална централа
2009. Изграђен спортски центар

МАПА РЕСУРСА

mapa-resursa-lazarevo
Легенда:

1. Месна Заједница
2. Дом омладине, библиотека
3. Здравствена станица
4. Школа и забавиште
5. Спортски центар
6. Пошта
7. Ловачки дом
8. Црква
9. Храм у изградњи
10. Земљорадничка задруга
11. Гробље
12. Млин
13. Бензинска пумпа
14. Тениски терен
15. Кафане
16. Хостел
17. Продавница
18. Споменик

Група од 15 мештана села учествовала је у изради ИД села помоћу ПЛА методе. Применом овог метода сагледано је тренутно стање села. Лазарево се налази источно од Зрењанина, на прузи и магистралном асфалтном путу који повезује Зрењанин са Вршцем и осталим местима источног и југоисточног Баната. На неколико километара од села је још незавршени канал Дунав- Тиса- Дунав. Село лежи на површини од 44,7 км². Најближи већи центар је Зрењанин 13,4 км, док је од Вршца удаљен 80,3 км, од Новог Сада 64,8 км, а од главног града 81,5 км.

 

У селу тренутно живи 2589 становника углавном српске националности.

ambulanta-lazarevo

osnovna-skola-lazarevo

Главни објекти, као што је школа „Славко Родић“, забавиште, здравствена станица, Дом омладине, библиотека, пошта, ловачки дом, канцеларије Месне заједнице, Земљорадничка задруга налазе се у центру села.

image013

image011

СЕЗОНСКИ КАЛЕНДАР

sezonski-kalendar-lazarevo
lazarevo-mz-1

 

Климатски услови

Клима на овом подручју налази се на прелазу из мало влажног у суви климатски тип. Поднебље је степско континентално, средња годишња температура износи 12 Целзијуса, а годишња количина падавина око 622 мм. Распоред падавина према годишњим добима је прилично уједначена, али су честа и велика одступања.

 

Ратарство

Најзаступљеније ратарске културе су: кукуруз, сунцокрет, пшеница, ш. репа. Као агротехничке мере које се спроводе у производњи ради добијања што квалитетнијег приноса су основна обрада, прехрана, допунска обрада, хемијска заштита.

У фебруару и марту се сетвоспремира земљиште, уз уношење минералних ђубрива, сетва у марту и априлу, међуредно култивирање у јуну и јулу, а хемијска заштита од корова, инсеката и биљних болести се врши у зависности од ситуације. Жетва пшенице се врши јуна, кукуруз, сунцокрет и шећерна репа септембра, октобра.

Пшеница се сеје у октобру (од 5 до 25).

 

Сточарство

Сточарство је заступљено у незнатној мери и углавном је затвореног типа.

 

Економски статус домаћинства

Применом сезонског календара приметили смо да су расходи у континуитету током целе године с променом њихове висине током одређених месеци што се види у табели. Исти случај је и са приходима који су већи у месецима када се продају пољопривредни производи и стока.

 

Подела рада према полној разлици и динамика активности

На пољопривредним газдинствима обим посла захтева уједначено ангажовање оба пола с том разликом да теже послове обављају мушкарци док послове везане за кућу обављају жене. У зимском периоду активност оба пола је мања.

СТВАРАЊЕ ОПЦИЈА ЗА ПОБОЉШАЊЕ

mz-lazarevo

Средство је примењено у групи од 15 мештана села. Ово средство нам служи за решавање проблема – како мештани виде проблеме и као су их разврстали.

 

Ми сами

Мештани су закључили да могу сами да реше проблем обезбеђивања простора за рад удружења, јер сматрају да нису потребна финансијска средства, већ мало организације и постојећи објекти могу да служе за такве активности. Затим за грејање у школи и за средства за рад спортских и културних друштва би могли да се снађу.

 

Ми сами + помоћ са стране

У овој колони су изражени проблеми за које мештани сматрају да им је потребна помоћ са стране. Пре свега неопходно је променити прозоре на школи. А за функционисање бриге о старијим људима потребно је финансијски помоћ, које село нема могућности да обезбеди.

Сваки од наведених проблема из ове колоне је велики толико да га је немогуће решити без помоћи се стране а истовремено њихово решавање би помогло становништву овог места како побољшањем материјалног стања тако и побољшањима у функционалном смислу.

 

Помоћ са стране

Ова група проблема је такве природе да мештани сматрају да их не могу решити без помоћи са стране. У ту групу сврстали су проблеме немогућност запошљавања, затим проблем са канализационом и водоводном мрежом и нерешено питање земљорадничких задруга (закон о задругама,субвенције, нерешено питање својине, кредитна способност).

Сва права су задржана © 2020. Дизајн: Ненад Станков